Анализа показатеља из статистичког извјештаја о поштивању оптималних и предвидивих рокова 

На основу параметара даних у ЦМС-у: број неријешених предмета, оптимални рок, број судаца, оријентациона норма и вријеме за заостале предмете, овај је суд израдио Одлуку о предвидивим роковима за 2024. годину.

Од укупно 2797 предмета колико је суд имао у раду у извјештајном периоду, укупно је ријешено 2260 предмета и то: у предвидивом року ријешена су укупно 2134 предмета, од којих је 1948 предмета ријешено у оптималном року, а 126 предмета  ријешено је са прекорачењем предвидивог  рока. Просјечно трајање ријешених предмета је 88 дана, а просјечно трајање неријешених предмета на крају извјештајног периода је  206 дана.

Гледано по појединим рефератима показатељи изгледају овако:

На управним предметима (У-У) још увијек је оптимални рок (135 дана) знатно мањи у односу на предвидиви рок из одлуке овог суда (232 дана). Од укупно ријешених 525 предмета управног спора, 460 предмета ријешено је у предвидивом року, од којих је 349 предмета  ријешено у оптималном року, док је 65 предмета ријешено са прекорачењем предвидивог рока. Просјек трајања ријешених предмета је 128 дана, што је у граници оптималног рока. Просјечно трајање неријешених предмета на крају извјештајног периода је 86 дана.

На кривичним предметима (К-К) такођер је велики распон између оптималног (88 дана) и предвидивог рока (191 дан). Од укупно 28 ријешених предмета, 17 предмета је ријешено у предвидивом року, од којих је 10 предмета ријешено у оптималном року, а 11 предмета су ријешена са прекорачењем предвидивог рока. Према статистичким подацима ови предмети  су рјешавани, просјечно, у року од 460 дана што је знатно изнад предвидивог рока. На дужину трајања рјешавања ових предмета као и неријешених предмета утиче сложеност предмета, односно већи број оптужених којима се ставља на терет више кривичних дјела. Просјечно трајање  неријешених предмета на крају извјештајног периода је 1438 дана, што  потврђује у ранијим годинама истицане проблеме са којима се суд сусреће приликом рада на  овим предметима, као што су: законске или процесне сметње за поступање у појединим предметима (недоступност осумњиченог односно оптуженог,  расписане потјернице, дуго трајање екстрадиционог поступка и сл.). Наиме, од укупно 42 неријешена првостепена кривична  предмета (К-К), 10 предмета има статус  нерјешивих, од којих  7 предмета је старости  до 2008. године.

На  Кпс предметима  од укупно ријешених 27 предмета, 19 предмета је ријешено у предвидивом року (82 дана), од којих је 17 ријешено у оптималном року (52 дана), док је 8 предмета ријешено са прекорачењем предвидивог рока. Просјечно трајање ријешених предмета је 311 дана, док је просјечно трајање неријешених предмета на крају периода 1427 дана. Разлог овако дугог трајања су законске или процесне сметње за поступање по овим предметима. Наиме, од укупно  13 неријешених Кпс предмера, 7 предмета има статус нерјешивих предмета.

На другостепеним парничним предметима, ангажован је највећи број судаца овог суда, због тога је и највећи број предмета овог реферата ријешен у предвидивом року од 260 дана, док је тај рок прекорачен само у 4 предмета. Од укупно 683 ријешена предмета, 679 предмета ријешено је у предвидивом року, од којих је 671 ријешен  у оптималном року (207 дана). Просјечно трајање ријешених предмета је 75 дана, а просјечно трајање неријешених предмета на крају извјештајног периода је 53 дана, што је знатно  испод оптималног рока.

У  другостепеним поступцима по жалби у привредним споровима  (Пс и Малс) од укупно ријешених 128 предмета  сви предмети су ријешени у оптималном року. Просјечно трајање ријешених предмета је 67 дана што је знатно испод  оптималног рока (187 дана). Просјечно трајање неријешених предмета на крају извјештајног периода је 44 дана.

Од укупно 396 предмета по жалбама у ванпарничном поступку (И, О, В, В1, В2) укупно је ријешено 319 предмета и то: 314 предмета ријешено је  у предвидивом року (219 дана), од којих је 296 предмета ријешено у оптималном року (136 дана), док је 5  предмета ријешено са прекорачењем предвидивог рока. Просјечно трајање ријешених предмета је 55 дана што је знатно испод оптималног  рока. Просјечно трајање неријешених предмета на крају извјештајног периода је 61 дан.

Од укупно 208 ријешених предмета по жалби на пресуду у кривичном поступку, свих 208 предмета је ријешено у предвидивом року (238 дана) од којих 199 предмета  ријешено је  у оптималном року (158 дана). Просјечно трајање ријешених предмета је 85 дана, а неријешених предмета је 51 дан, што је знатно испод оптималног рока.

Од укупно 220 предмета по жалби на рјешење у прекршајном поступку,  ријешено је 211 предмета и то:  187 предмета је ријешено у предвидивом року  (100 дана) од којих су 162 предмета  ријешена у оптималном року (70 дана), а 24 предмета су ријешена са прекорачењем предвидивог рока. Просјечно трајање ријешених предмета је 44 дана, а просјечно трајање неријешених предмета је 12 дана што је знатно испод оптималног рока.

У другостепеним поступцима по жалби у грађанским споровима Дн-Гж, од укупно 59 ријешених премета, 55 предмета је ријешено у предвидивом року (166 дана), од којих су 52 предмета ријешена  у оптималном року (136 дана), а 4 предмета су ријешена са прекорачењем предвидивог рока. Просјечно трајање ријешених предмета је 57 дана, а неријешених предмета је 65 дана што је знатно испод оптималног рока.

За ријешене остале предмете по жалби (захтјев за заштиту слобода и права појединаца-Уз, стечајном поступку- Ст-Пж, поступак по жалби против мјере осигурања-Мож, поступку уписа у регистар привредних субјеката-Рег-Пж, на одлуку о понављању поступка-Гвлж или Пвлж може се извести јединствен закључак да је просјечно трајање ријешених премета знатно испод утврђеног оптималног рока.

Од 3 Увл предмета која су била у раду у 2024. години, 2 предмета су ријешена  са прекорачењем предвидивог рока (146 дана ). На дужину трајања рјешавања предмета (228 дана) утицало је то што су  ови предмети били нерјешиви, док је трећи предмет који је остао неријешен и даље нерјешив предмет па је то основни разлог дугог трајања поступка (1752 дана).

Анализа „периода неактивности“ у предметима

Период „неактивности предмета“ једино је присутан у кривичним предметима.  Узроци томе су већ раније наведени проблеми а који се односе на  недоступност оптужених, расписане потјернице и сл.

Такођер, дужина трајања тзв. нерјешивих предмета неоправдано улази у просјечну дужину прекорачења оптималних и предвидивих рокова и драстично их увећава, а ради се о предметима који се због објективних разлога не могу ријешити, па би такве предмете требало изузети из статистичких података који се исказују за остале предмете за које се рачунају просјечне вриједности прекорачења рокова.

Анализа расположивих ресурса у суду:

Овај суд је 2024. годину започео са 14 судаца  на које су се распоредили заостали предмети и израдила Одлука о предвидивим роковима. У марту и септембру  мјесецу, због одласка у пензију престао је радни однос за двоје судаца,  а у августу мјесецу именован је један судија, тако да је на крају године суд имао 13 судаца.

Иако има систематизована 4 извршиоца на пословима стручних сарадника судаца, суд у извјештајном периоду имао  2 стручних сарадника судаца.

У суду су се за самосталан рад  у току 2024. године оспособљавала  3 приправника-волонтера, бакалауреати права.

Приједлог мјера како би се утврђени предвидиви рокови скраћивали и приближавали оптималним роковима:

·         предсједница суда и предсједници судских одјељења ће осигурати перманентно праћење и анализу поштивања утврђених рокова;

·         на сједницама судских одјељења, односно стручног колегија суцима указати на нужност поштивања оптималних, односно предвидивих рокова будући да се само уз максимално ангажовање судаца може остварити сврха њиховог утврђивања.

Остало: